Interview with Dick Marty, Council of Europe, 2006, www.seetv-exchanges.com

Dick Marti, ssvjacraski senator i izvestilac u Savetu Evrope o tajnim letovima i zatvorima americcke obavesstajne ssluzzbe

00.00 Dick Marty u svojoj kancelariji

00.21 Dick Marty govori na Parlamentarnoj skupstini Saveta Evrope

00.53

U vassem izvesstaju kazzete da su Poljska i Rumunija imale tajne zatvore CIA ssto su te zemlje kategoriccki demantovale. Ccesto vas kritikuju da nemate dokaze ?

Marty: Pre svega nigde u izvesstaju ne kazzem da Rumunija i Poljsska imaju te zatvore. Kazze se da postoje ccitav niz znakova i indikacija bilo u obliku iskaza lica koja su vrlo dobro obavesstena zbog funkcije koju imaju ili i u obliku ccinjinica koje su indikativne i navode na zakljucke da je zatvora zaista bilo. Zakljuccak je da te zemlje moraju da sprovedu istrage koje bi bile ozbiljne, nezavisne i javne ssto do sada nije uccinjeno. Ono sstoje utvrdjeno i ssto je van svake sumnje, pa se pitanje dokaza visse i ne postavlja, vech je recc o utvrdjenim ccinjenicama, to je da su americcke sluzzbe na evropskom tlu otimale lica, da su americckim sluzzbama ta lica izruccivale vlade i da su ih americcke sluzzbe transportovale u zemlje u kojima se u zatvorima primenjuje muccenje. Vlade su americckim sluzzbama izruccivale osumnjiccena lica van svake pravne procedure, a oni su zatim transportovani u Gvatanamo van svake pravne procedure.

02.36

Delovi vasseg izvesstaja su tako detaljni kao u scenariju za neki sspijunski film ? Na koji naccin ste vodili vasse sedmomeseccno istrazzivanje i koja ste sredstva imali na raspolaganju ?

Marty: Imao sam vrlo skromna sredstva. Ima sam dve-tri osobe iz sekretarijata SE koje su vech bile opterechene ostalim poslovima i jednog mladog saradnika koji se samnom posvetio do kraja tim istrazzivanjima. Postavili smo pitanja vladama zemalja cclanica SE, neke su odgovorile, neke su odgovorile posle objavljivanja izvesstaja, neke joss nisu uopsste nisu odgovorile. Razgovarali smo sa zzrtvama. Recimo imao sam dug susret sa Kaledom Al Masrijem koji je otet u Makedoniji. Razgovarali smo sa advokatima zzrtava, sa bivssim finkcionerima obavesstajnih sluzzbi i sa tajnim agentima. Bili smo u kontaktu sa ljudima koji znaju mnogo ali nisu u moguchnosti da javno daju izjave – ssto znacci da imamo informacije koje ne mozzemo da objavimo za sada. Dakle sve te stvari smo utvrdili raspolazzuchi sa vrlo skromnim sredstvima. Dakle, da su vlade htele da utvrde istinu mogle su to da uccine i da u tome odu mnogo, mnogo dalje nego ssto smo mi.

04.28

U izvesstaju kritkujete makedonsku vladu zbog toga ssto pruzza otpor da bilo ssta prizna u vezi sa sluccajem kidnapovanja nemacckog drzzavljanina i njegovog izruccenja i transfera iz Skoplja u Avganistan. Mislite li da je realno occekivati da zemlja kao ssto je Makedonijauodbije odbije nessto ukoliko to od nje trazze SAD ?

Marty: Istina to je problem. Kada je recc o nekim zemljama mozze se razumeti njihov otpor. Ali neke zemlje kao ssto je recimo Bosna i Hercegovina priznale su da su prekrssile svoje sopstvene zakone i da su americckim agentima izruccile trazzena lica van svake pravne procedure. Preko samih agenata makedonske vlade i makedonskih sluzzbi mi znamo da se stvari nisu dogodile na naccin kako to pretenduje vlada. Mislim da u sluccaju kada je istina toliko occigledna, makedonska vlada bi bolje uccinila da kazze kako su se stvari zaista dogodile ili bar da sastavi nezavisnu parlamentranu komisiju kako bi se utvrdile ccinjenice. Ne treba zaboraviti da postoje zzrtve. Mislim da su se ccak i Amerikanci shvatili da je Al Masri, koji je bio uhapssen van pravne procedure, prebaccen u Avganistan gde je bio izlozzen muccenju, zapravo ccovek koji sebi nema ssta da prigovori. Dakle, imajuchi elementarno osechanje za pravdu ccak i jedna zemlja koja se nalazi u neravnopravnom odnosu snaga sa SAD, morala bi da sebi postavi pitanje da li treb da podrzze pravosudje kao vrednost.

06.20

Mislite li je odnos snaga takav da su zemlje kao Makedonija, Bosna I Rumunija na primer u moguchnosti da slede primer jedne SSpanije ili Italije ?

Marty: Mislim da je to problem koji prevazilazi te zemlje i koji se ticce celog evropskog kontinenta. Ccinjenica da se Savet Evrope angazzovao u ovoj aferi znacci da Evropa treba da se ujedini podrzzavajuchi svoje vrednosti. Ako je Evropa ujedinjena onda bi to bila Evropa koja bi imala jednu drugu dimenziju u odnosu na nasse saveznike, nasse americcke prijatelje. Ono ssto sada izgleda apsolutno hitno to je da se sa obe strane Atlantika postigne medjusobna saglasnost oko prave strategije protiv terorizma. Nikada nije bilo te saglasnosti i nikada nije bilo otvorene i jasne rasprave izmedju SAD i Evrope po pitanju kako se suprotstaviti terorizmu. Mislim da je Evropa to na ne naroccito hrabar naccin prebacila na SAD, a SAD su izabrale da tu borbu prebace pre svega na obavesstajne sluzzbe koje upotrebljavaju ilegalna sredstva, dok su po strani ostavljena mehanizmi pravosudja kao i sredstva koja proizilaze iz ratnog prava. Evropa je prisustvovala na potpuno pasivan naccin tom skretanju i ostavila je americcku administraciju da radi po svome. To mi izleda neprihvatljivo. Evropa mora da se ujedini, treba da govori jednim jezikom. Zajedno sa SAD, sa kojima je savez neophodan, treba da uspostavimo jedan svetski pravni poredak kako bismo se suprotstavili opasnostima koje su takodje svetske, nisu visse lokalne ni regionalne. Ono ssto treba da prestane to je davanje izvene legitimnosti teroristicckim pokretima borechi se protiv njih na naccin koji sam opisao, jer se tako za njih stvara samo simpatija. Ta simpatija je krajnje opasna jer ima ulogu koju kiseonik ima za razgorevanje vatre - dakle ssto je visse simpatije visse je terorista. To je opasno.

08.41

Ukoliko bi pravosudne istrage potvrdile ono ssto navodite kao uvtrdjene ccinjenice u vassem izvesstaju, zemlje kao Rumunija i Makedonija mogle bi da budu izlozzene sankcijama EU kako je to nedavno i rekao gospodin Fratini. Komesar EU za pravosudje i bezbednost. Mislite li da je u tom kontekstu relano occekivati otvaranje pravosudne istrage ?

Marty: Ne znam. Znam da se pokrenula neka vrsta dinamike istine, skoro svake nedelje izlazi na videlo neka nova ccinjenica. Biche ih sigurno narednih nedelja joss. Da zavrssim, verujem da che se istina izachi na videlo. Neke vlade bi dobro uccinile ukoliko bi same radile na istrazzivanju istine. Mislim ccak da vechina vlada nije ccak ni bila informisana ssta se dessavalo. To se dessavalo pre svega u samim obavesstajnim sluzzbama i ponekad ccak i u delovima obavesstajnih sluzzbi. Ali ako se te drzzave uporno drzze toga da sve negiraju, a sutra se pojavi dokaz – u tom sluccaju mislim da che njihova situacija biti delikatna. Ukoliko medjutim oni shvate da je u njihovom interesu da ustanove istinu i da to uccine na ozbiljan i javan naccin – u tom sluccaju bi mislim dobili ugled i poverenje i izbegli bi sankcije.